Molitva pronađena u naprtnjači vojnika poginulog 1944. godine u bitci za Montecassino:

“Poslušaj me, Bože!

Meni su rekli da ti ne postojiš i ja sam, glupan, vjerovao.

Ali neku večer, iz dubine kratera od bombe, vidio sam tvoje nebo.

Istog časa postao sam svjestan da su mi lagali.

Da sam se potrudio i dobro promotrio stvari koje si ti stvorio, bilo bi mi jasno

da ti mudraci nisu željeli reći bobu bob.

Čudno, zar je bilo potrebno

da dođem u ovaj pakao

kako bih našao vremena i promotrio ti lice?!

ja te volim neodoljivo…

eto, to sam ti želio reći.

Uskoro će započeti strašna bitka.

Što će se dogoditi?

Možda dođem k tebi još ove noći.

Do sada nismo bili dobri drugovi,

a ja se pitam, Bože moj,

hoćeš li me dočekati na svojim vratima.

Evo, rasplakao sam se!

Baš ja sad tu cmizdrim!

Ah, da sam te prije upoznao…

Idemo, moram u pokret.

Čudno li je to:

nakon što sam te upoznao, smrt me više ne plaši.

Doviđenja!”

Ne boj se, jer ja sam te otkupio; imenom sam te zazvao… Ja sam Gospodin, Bog tvoj… Dragocjen si u mojim očima. (Iz 43,1-4)

Gornji tekst je izvadak iz knjige “365 malih priča za dušu”. Više o knjizi možete saznati na linku ovdje.